OPŠTE ODLIKE

3 Elementa koja proučava šema nauka o umetnosti i psihologija umetnosti

1) Umetnik (karakteristike stvaralaca) 2) Umetničko delo (karakteristike dela) 3) Publika (karakteristike publike)

Dva smera delovanja koja šema nauka o umetnosti i psihologija umetnosti proučava

1) Umetnika na umetničko delo 2) Umetničkog dela na publiku

Psihički procesi

1. Kognitivni = omogućuju saznanje (opažanje, mišljenje, učenje, pamćenje) 2. Emocionalni = osećanja i raspoloženja (sreća, tuga, strah, ljutnja..) 3. Motivacioni = pokreću naše ponašanje ka nekom cilju (potrebe, želje, nagoni, namere)

Dokle važi neka teorija?

Dok se u nju uklapaju nova naučna saznanja

Kakva je psihologija nauka? I šta to podrazumeva?

Empirijska. Zaključci se izvode na osnovu pažljivog prikupljanja i proveravanja podataka. Podaci mogu biti subjektivni (lični doživljaji) ili objektivni (ponašanje)

Ponašanje

Ispoljavanje ova tri elementa. Ponasanje je svaka aktivnost koja se može posmatrati direktno (pomoću čula) ili indirektno (pomoću tehničkih uređaja)

Primenjena istraživanja

Istraživanja koja se bave rešavanjem konkretnih problema u svakodnevnom poslu. Obajvljuju ih psiholozi koji se ne bave isklučivo naučnim radom

Umetnost

Izaziva estetski doživljaj

Šta proučava psihologija kulture

Kako kultura u kojoj pojedinac živi utiče na njegove predstave i psihičke procese

Kultura

Karakterističan način organizovanja života određene zajednice i sistema ponašanja i vrednosti koje se formiraju i menjaju tokom života te grupe

Koje su primenjene psihološke discipline?

Klinička, Pedagoška psihologija i psihologija rada

Psihologija umetnosti

Koristi primere iz umetnosti radi ilustracije pojmova u nekim psihološkim školama - primena psih. znanja u analizi romana, motiva junaka, biografije umetnika...

Šta podrazumeva prelaz u samostalnu nauku?

Korišćenje naučnih metoda, istraživanje se sprovode na osnovu već poznatih znanja i dolazi do potrebe za dokazivanjem tvrdnji/pretpostavki koje se odnose na psihički život

Kako delimo oblasti psihologije?

Na Teorijske i Primenjene

Kako se nauke dele na osnovu toga kako dolaze do podataka

Na empirijske (izučavaju svet u kom živimo, prirodne izučavaju svet prirode a društvene svet ljudi) i formalne (predmet proučavanja je nezavisan od iskustva, ne bave se stvarnošću,) (matematika, logika, informatika..)

Kako delimo nauke prema cilju?

Na teorijske (fundamentalne) (pronalaze opšte principe/zakone) i primenjene (pronalaze rešenja za praktične probleme)

Koja su dva osnovna oblika stvaralaštva

Nauka i umetnost

Eksperimentalna estetika

Oblast psihologije koja se bavi umetnošću od kada je psihologija postala eksperimentalna nauka

Od čega se sastoji kultura

Od eksplicitne kulture (spoljne manifestacije života neke kulture (oruđa, oružja, dr. ustanove)) i implicitne kulture (moralne norme, vrednosti, verovanja) (ona određuje formiranje osobe pod uticajem društvene sredine)

Naučno saznanje

Odlike: objektivnost, pouzdanost, opštost, sistematičnost, preciznost

Koji su teorijski zadaci psihologije?

Opisivanje psihičkih pojava i ponašanja i onda njihovo opisivanje (utvrđivanje uzroka i pravilnosti po kojima se dešavaju) radi kasnije mogućnosti njihovog predviđanja, kontrolisanja i menjanja

Parapsihologija

Opisuje pojave koje su psihološke prirode ali njihovo postojanje nije naučno dokazano (pojave ekstrasenzorne percepcije-telepatija, vidovitost, prekognicija ; pojave telekineze) (istraživanja u ovim oblastima nisu davala naučne dokaze)

Koje su teorijske oblasti psihologije

Opšta psihologija, fiziološka psihologija, razvojna psihologija, psihologija ličnosti, socijalna psihologija, psihometrija, psihologija životinja, psihopatologija

Koji su praktični zadaci psihologije?

Primena teorijskih znanja u svakodnevnom životu kako bi se ljudi bolje razumeli i bili zadovoljniji u životu

Odnos psihologije i umetnosti

Prirodan. Istorija ovog odnosa je duga i deli se na psihologiju u umetnosti i umetnost u psihologiji

Socijalna psihologija

Proučava društveno ponašanje ljudi (interakcije među ljudima u grupi), kako društveni činioci utiču na pojedinca, kako psihički činioci utiču na društvena zbivanja Poseban interes sa socijalizaciju ličnosti (kako čovek postaje socijalno biće)

Psihologija rada

Proučava koji su optimalni uslovi za efikasnost i zadovoljstvo u radu

Fiziološka psihologija

Proučava organske osnove psihičkog života (kako hormoni deluju na ponašanje, koji biohemijski procesi se odvijaju pri različitim situacijama/osećanjima, koji organi utiču na psihički život.. )

Opšta psihologija

Proučava osnovne psihičke procese normalnog odarslog čoveka Sprovode se bazična istraživanja- otkrivaju se pravilnosti u ljudskom doživljaju i ponašanju (kod eksp. instraživanja je cilj otkrivanje kako funkcionišu psihološki procesi kao i biološki procesi koji su u njihovoj osnovi)

Razvojna psihologija

Proučava pravilnosti prema kojima se čovek fizički, emocionalno, intelektualno i socijalno menja/razvija tokom života Izučava glavne odlike svih razvojnih perioda u životu čoveka: detinjstvo, adolescencija, odraslo doba, starost

Klinička psihologija

Proučava psihičke poremećaje. Koristi stečena znanja da bi pomogla ljudima da uvide suštinu problema te da oni promene način doživljavanja/ponašanja koji im ne dozvoljava da vode normalan život Zadaju odgovarajuće testove da bi se uspostavila dijagnoza Pojmovi: mentalna higijena/psihološka prevencija - zaštita i unapređenje psihičkog zdravlja

Psihologija ličnosti

Proučava psihički život i ponašanje kao jedinstvenu celinu i karakteristike zdrave ličnosti i prirodu psih. poremećaja Zanima je kako su psih. procesi povezani i kako oni grade osobine/crte ličnosti. Cilj joj je da otkrije sve osobine i načine na koje se one razvijaju i sklapaju ličnost

Psihologija životinja

Proučava psihički život i ponašanje životinja

Pedagoška psihologija

Proučava psihološke probleme nastale u obrazovanju i vaspitanju, istražuje procese vezane za učenje i motivaciju. Cilj je unapređenje školskog učenja

Psihometrija

Proučava zakone i principe merenja psiholoških pojava, bavi se izradom psiholoških mernih instrumenata

Psihopatologija

Proučava značajna odstupanja mentalnog zdravlja koja su nastala kao posledica socijalnih i organskih odstupanja

Šta izučava psihologija

Psihički život

Kakva je psihologija nauka

Psihologija je empirijska nauka, i prirodna i društvena nauka i spada i u teorijske i u primenjene nauke

Kako definišemo psihologiju?

Psihologija je nauka koja izučava psihički život na osnovu ponašanja i subjektivnog iskustva

Pshihičke osobine

Relativno trajne karakteristike pojedinca (temperament, karakter, inteligencija, društvenost, odgovornost, osetljivost,..)

Psihička stanja

Ritmična (spavanje/budnost, odmor/umor, svesnost/nesvesnost..)

Čime se bave psiholozi?

Savetovanjem, podučavanjem i istraživanjem

Šta je teorija?

Smisleno objašnjenje neke pojave koje se delimično zasniva na činjenicama a delimično na pretpostavkama

Gustav Teodor Fehner

Smislio zlatni presek (optimalnu proporciju)

Kako je psihologija povezana sa društvenim naukama?

Tako što društveni/kulturni činioci utiču na psihički život i ponašanje

Kako je psihologija povezana sa prirodnim naukama?

Tako što psihički procesi imaju organske osnove

Kakve zadatke ima psihologija?

Teorijske i praktične

Nauka

Teži dostizanju objektivne istine formulisanjem zakona

U okviru koje discipline se izučavala psihologija i do kada?

U okviru filozofije do druge polovine 19. veka

Ko je "osnivač" naučne psihologjie

Vilhem Vunt

Nenaučno saznanje

Znanje (o psih. životu) koje se stiče iskustvom, zdarvim razumom i intuicijom. Odlike: neobjektivnost, nepouzdanost, nepreciznost, nesistematičnost

Po čemu se razlikuju kulture

po položaju na osi individualizam-kolektivizam

Koje su 3 komponente psihičkog života

psihički procesi, psihičke osobine i pshihička stanja

Umetničko stvaranje

psihološki proces, umetnici analiziraju unutrašnja stanja svojih junaka, opažaju ljudske osobine i odnose među ljudima

Umetnost u psihologiji

tokom stvaranja i doživljavanja umetničkih dela odvijaju se mnogi psihološki procesi

Psihologija u umetnosti

umetnici su svoja i tuđa iskustva koristili u umetnosti - stvaranje kao umetnički proces je predmet proučavanja psihologije